Papercut

Sunce zalazi, osećam da me je svetlost izdala

2002.godina. 

Tek što sam napunila 12.

Preseljenje.  Nova škola. 

Nevidljivost nije bila opcija. 

Moj pokušaj da se uklopim? Teško. 

Nezadovoljstvo u meni kulja kao vulkan.

Tada nisam imala kompjuter a ni internet.

Vh1.

Papercut od Linkin Parka.

Tada sam počela da razumem muziku.

Tada sam počela da je osećam. 

Kao da NEKO umesto mene govori sve.

Leto godinu dana kasnije

Na meni široke pantalone, muška majica, džemper do kolena, pet brojeva veći, kapuljaca.

Mp4 i muzika.

Tada sam otkrila i Nightwish ali sam nastavila da slušam Cestera.

Kad god sam imala nešto što me muči,  samo dva izlaza su postojala.

Muzika i knjige.

I, znate li šta? 

Osećam i dan danas sve što je hteo da kaže.  Imala sam osećaj da MENI peva.

To je to.

To je sve što bih ja rekla!

Zamisli,  ima neko ko se oseća kao i ja. 

Kome je rodjena koža tesna.

Ko se buni! 

Neko ko je bio ,,autsajder” čitav život i uspeo je.

Davao mi je motiv i razlog da se trudim. Da mi koža ocvrsne za sve životne udarce. 

Da ono što ljudi pričaju nije važno. 

Ne. Samo dok imaš muziku. Ništa nije bitno.

Ljuta sam. 

Iako je taj tinejdzerski period sahranjen dva metra ispod moje duše,  znam da ima more bivših tinejdžera  (kao ja, koji se bliže tridesetima) na koji si uticao,  Cesteru.

Znam da ima more neshvacenih koji su kroz tvoju muziku našli osećaj da je sve kako treba. 

Samo, znaš,  nekako imam potrebu da ti se zahvalim u ime svih nas.

Iako je prošlo 15 godina, hvala ti što si pravio tako divnu muziku.

Što si svojim depresivnim srcem preneo preosetljivost tvog duha i sve što je moglo pretvorio u umetnost. 

Laku ti noć želim.  Nadam se da si sada daleko od svoje tužne prošlosti.

 Faint

Malo sam  usamljen

Malo više nepoštovan

Puno žalbi 

Ali ne mogu promeniti činjenicu 

Da svako može videti ove ožiljke. 

Sad je jasnije zar ne?

Svi koji se borite protiv depresije i imate suicidalne misli

Molim Vas potražite profesionalnu pomoć. 

Pričajte sa ljudima.

Odustajanje nije opcija.

Centar srce 

0800-300-303

Od 17-23

A Vi koji se ne borite sa ovom bolešću, 

Molim Vas budite blagi

Empaticni.

Depresija se ne manifestuje kao fizičko obiljenje

Ali je borba protiv nje teška. 

Robin Vilijams je odustao. 

Cester je iza sebe ostavio ženu i sestoro dece.

Pričajte. Razumite. Shvatite.

Osetite.

Nada

Samo odjednom i bez upozorenja moj mozak je zaćutao.

Ništa nisam imala da kažem a niti da napišem.

Kao da je neko stisnuo off dugme.

Pokušavala sam, nije da nisam. Uporno sam se borila protiv toga. Što sam se više borila ono čudovište ispod kreveta  je sve više pretilo da iskoči.

Tada sam shvatila.

Kada imaš problem ne vredi se boriti. Tuga, strah i bes jedva čekaju to.

Samo ga treba prigrliti i reći mu ,, U redu je stari prijatelju. Hajde da zajedno (o)ćutimo”.

Tako smo moja mašta i ja, moje ,,njente” i nada (ništa ali i nada) ćutali, pili kafu i pušili.

I šta se desilo posle toga?

Nešto je puklo u  meni i shvatila sam koji su mi sledeći koraci.

Da, shvatila sam gde treba da idem, šta treba da radim i opet preokrenula svoj mozak tako da me sluša i da mi štima.

Shvatila sam da je to lekcija.

Koje su po(r)uke ?

*Sećanja ne pomažu. Nikako i najozbiljnije pod znakom uzvika ne ulaziti u razmatranje i prisećanja na ono ,,već viđeno” jer tada se pravi samo još gore. Desilo mi se nedavno da sam imala rupu u grudima i pitala se zašto opet. Ne. Zaustaviti u korenu i reći lošim mislima da se NOSE

*Ne ispravljati krive Drine. Ni pod tačkom raznom, ni da gori Nebo a oblaci se raspadaju u bele konfete, niko nikome danas ništa ne može pokazati i dokazati.

* OPROSTI I ZABORAVI. Zaslužujemo život u miru a ta prisećanja samo prave onu rupu u grudima i vrtimo se u krug.

*NE KUKATI I NE ZAPOMAGATI. Nema lepog načina da se ovo kaže ali SVE SEM PORODICE ZABOLE DU*E KAKO SE OSEČAŠ. Nikoga ne mračiti.

* KO ZNA ZAŠTO JE TO DOBRO i PROĆIĆE. Sve pre ili kasnije prođe i sve ima svoj početak i kraj. Ništa ne traje večno. Ok, boli bilo šta, smeta nepravda? Super. Odrasti Kaća, samo odrasti i obriši prašinu. Ustani i kreni samo što dalje. Gledaj napred

I onda sam shvatila za vreme ove moje pauze. Niko se nije promenio, sve je isto a opet je sve drugačije.

I u redu je . Dobro si. Dobro sam.

Dišemo. Ležemo. Budimo se. Tražimo smeh, parče Sunca, parče vetra.

Kap koja nikada ne prelije čašu.

Komad trave.

Idemo do kraja Duge.

Dobro je. Tako treba.

Papazjanija zvana ljubav. Kako u blender zbućkati?

Šta je važno u današnje vreme? Da li svi ljudi po običaju varaju? Da li smo svi nesrećni i usamljeni?

Koliko duboko smo u talogu neizrečenih reči?

Šta je to što je potrebno za stabilnu vezu?

---

 

,, Svi smo zauzeti traženjem pravih a niko da se zapita da li smo mi pravi”

 

Nisam prava. Pogrešna sam.

Nemam NIJEDAN TRADICIONALNI KVALITET. Ne znam da kuvam. Nisam trpeljiva. Nisam žena kojoj je dovoljno da bude domaćica i majka. (žrtvovala bih se kada za to dođe vreme).   Nisam ženska osoba koja će ostati u lošem braku ,,zbog dece”. Bližim se tridesetoj a nemam mače. (ona izreka ni kučeta ni mačeta ne važi za mene jer ipak imam kuče. Crkni biološki satu koji me plašiš).

Neću da se udajem zato što mi je vreme. Neću da se udam zato što je prvi koji je naišao. Neću da budem u lošoj vezi samo zato da ne budem sama. Neću da odbijem nekoga ko mi se dopada samo zato što je druge ,,rase”, ili zbog mesta u kom živi, ili zato što nije po pravilu spram mene.

Ali, zato da Vam odgovorim ŠTA JE TO ŠTO SE TRAŽI DANAS

Po mom nekom receptu za  stabilnu vezu , PRONAĆI I IZMIKSATI U BLENDERU ZVANOM LJUBAV  sledeće :

• jedno srce ; može i polovno i izlepljeno, a dovoljno za ljubav
• jedno rame; rame koje se ne okreće, nego ostaje da se nasloni glava
• jedan par očiju, onih koji prodiru u dušu, ne one koje gledaju preko ramena koje odlazi
• jedan par ruku; može i žuljevitih i ogrubelih ali ne onih koje udaraju i tuku nego one koje maze i drže za ruku
• jedan jezik, ali ne onaj oštar nego zajednički, ne Vavilonski koji rastavlja nego ovaj naš koji sastavlja
• jedan srušeni ponos
• jedan nestali ego
• jedno iskustvo ali ne ono zbog kog se plašiš nego ono koje te tera da kreneš napred
• i za kraj po par mrvica (PO ŽELJI, UKUSU) : razumevanja, iskrenosti, komunikacije i poverenja.

Naravno, i mi koji ovo pravimo moramo biti takvi. Ako nismo spremni za emocije, ne valja … Ma da Vam kažem. Dokle god za raskid ili svađu krivimo druge, mi nećemo uspevati.

Sve dok se vara, laže, mulja, postoje kompleksi tipa ,,nađi bolju ako možeš” ,, Svi me žele odabrao/la sam tebe”.

Sve dok neke svoje komplekse lečimo na drugim ljudima i sve dok nam je od istih tih potrebna potvrda da smo naj, sve dok postoje muljanja i petljanja, nema ništa od te ljubavi.

A ako postoji iskrenost, ljubav prema osobi kao prema čoveku, empatija i opraštanje plus ovih deset stavki… SREĆNO MILA BRAĆO!

Ljubav nije bolna. Nije patetična. Ljubav je lepa.

Zato, manite me svi koji mislite da ste čovek, da ste najpametniji, najlepši, najpoželjniji, svi koji tripujete da su svi zaljubljeni u Vas…

---

,, Dobrodođšao u moj svet. Kod mene se ne izuva, samo na čiviluk okači svoj ego”

,, Postoji ogromna količina mira koja dolazi kada jednostavno živite i gledate svoja posla”

Tviter : >da si mi najrođeniji, najpreči, najvažniji. Kad me prodaš niko si.

Jasno, glasno i podvučeno NE!

Gledam samo šta radite. Pljujete jedni druge, zamerate svima što imaju svog favorita a Vaš favorit Gospodo moja draga je sasvim u redu.

Dobro.

Ne mogu a da ne ostanem imuna na sve što se dešava u našoj jadnoj majčici Srbiji

(ovo nema veze sa politikom, kad kažem jadna mislim na mentalitete i zavade).

Za predsedničke izbore sam ćutala. Nijedan komentar.

Kad su počeli protesti oćutala sam. Ništa. Ni A ni B.

Mislim da moram da kažem po koju jer ste me prosto naterali.

Mediji, stranačke novine, ljudi i ostalo.

Kako bre majku mu da (p)ostanem nesvesna kad ste mi za izbore prebukirali fejs sa fotografijama, komentarima, svako iz neke stranke?

Kako OČEKUJETE da ćutim sada , kad mi štancate jedni protiv drugih?

E zato JASNO, GLASNO I PODVUČENO NE sledećim redom!

Ne mogu bre više da vas gledam kako uporno idete jedni protiv drugih!

Moji pojedini prijatelji na fejsu su se pretvorili u STRANAČKE BOTOVE.

NEĆU da vas čitam, neću da vas gledam, NE INTERESUJETE ME

SVE DOK IMA BESPOMOĆNIH LJUDI, LUTALICA, NAPUŠTENE DECE, STARLETA I STARLETANA!

Jasno i glasno ne ovoj MASOVNOJ ZAVADI, OVOM BESPUĆU I BESMISLU.

I ne, nema ovo veze sa politikom, samo želim da vas pitam i da se zapitate U ŠTA STE SE TO PRETVORILI?

Zaboravili smo da svako ima svoj pravo na izbor. Vaš izbor je ok, tuđi nije?

Molim lepo, hvala i prijatno.

Sve počinje od pojedinca, kada shvatimo da svađe, mržnja i bes ne mogu da nas dovedu nigde, tada možda se nešto promeni.

Dokle god krivimo jedni druge, da Vam kažem nema ništa ni od čega.

Otkud bre tolika mržnja? Zašto to radite?

Ova naša lepa zemljica ima potpuno pravo da ima ljude koji je vole, koji je čuvaju i vode računa da bude okupana, UREDNA i čista.

Ovo nije to to.

FBI dosije fajront na Balkanu

Nikola Tesla – srpski i(li) hrvatski naučnik, sporno lice oko koga se raspravljamo nesvesni njegovog blaga datog brdovitom Balkanu. Legionar i vizionar, ispred svog vremena. Živeo do 1943.

Nenad Janković- Poznatiji kao dr. Nele Karajlić. Rođen 1962. ,,Jer moj burazer živi od starog pravila, il si bos il si hadžija”. Autor, pisac, kompozitor, glumac.

Goran Marić- javnosti poznat kao Malkolm Muharem. Vezuju ga za menadžerstvo. Producent.  Predsednik  i osnivač organizacije „Tesla Global Forum“.

---

Šta je ono što vezuje Neleta, Teslu i Malkolma?

Predstava FBI dosije Tesla koju je napisao Nele a Malkolm je bio producent.

Spletom za mene jako lepih okolnosti, uspela sam da prisustvujem spektaklu sinoć u 20:21h. Za one koji ne znaju, moj grad će za četiri godine biti evropska prestonica kulture. Dobro de, onaj mural nam danas neću spominjati, neka se malo hvalimo.

Dakle, sinoć se odigravala predstava oko naučnika sumnjivog porekla i tajnom oružju koga su svi željni. Tu je Nikola Rakočević ( onaj mali slatki dečko iz Šišanja) MAESTRALNO odigrao samog Teslu. Dakle, Nikola progoni Neleta, policajca, i dolazi mu u snove otkrivajući tajne.

Ne znam da nađem prave reči. Znam da sam se ježila kada sam čula Tamo Daleko, smejala se kada je Nele proganjan od strane Amerikanaca, Engleza,  Rusa i Italijana, fascinirala se time što je bio i Nebojša Glogovac ali na filmskom platnu.

Naše karakteristične, otkačene, psovke i Teslina averzija na Edisona, sa emocijom naroda koji nije svestan kakva blaga je imao u jednom vremenskom periodu.

Sva trojica, vizionari, mnogo ispred svog vremena, dali su nam mnogo. Bilo mi je zadovoljstvo što sam bila deo tog spektakla, tog pomeranja granica.

Predstava je totalno pomerena i odlična da sam zaboravila skoro sve. Mogu samo da razglabam o emocijama.

Osetila sam ponos što sam deo tog jednog naroda, koji su zarobljeni u duhovima prošlosti, nesnađeni, posuti mržnjom.

Ovaj naš mali, nesrećni i napaćeni Balkan izrodio je mnogo genija, pođimo od Mihajla Pupina, jednog od četiri osnivača Nase,

A tu je i Ivo Andrić naš jedini Nobelovac.

Imamo i naravno Nikolu Teslu, čoveka bez kog ne bismo imali struju i onog koji je udario postulate, jedini sa ovih prostora koji je u mernom sistemu.

I umesto da se dičimo njima, da čuvamo u amanet sve što su nam dali, mi se raspravljamo da li su Srbi, Hrvati, ili Bosanci?

E dragi moji čitaoci ova dirljiva, neobična i misteriozna priča me je samo na TO podsetila. A nismo svesni koliko smo ništavni i mizerni u odnosu na Njega. Da su njegove tajne otišle sa njime u grob a kako da mu se odužimo?

Jučerašnji dan je bio dan kada sve razlike i rasprave popadale u vodu. Juče smo zahvaljujući dr. Neletu i Malkolmu, imali priliku da lepo odamo počast i skinemo kapu geniju za koga treba da smo prezahvalni.

Dan kada sam dva sata uživala u svakoj sekundi, ostajala bez daha, smejala se i bila ponosna.

A kasnije, kada sam videla Neleta i Malkolma, na afteru, mogla sam im se javiti. Sigurno bih dobila neki autogram, koju fotografiju.

A ŠTA BIH JA NJIMA OVAKO MALENA MOGLA REĆI? Ništa što već ne znaju. Spetljala bih se zbunila i razogračila oči od umova koji su preda mnom.

Ovo je moj način da vam kažem HVALA što ste podsetili region na najvećeg JUGOSLOVENSKOG naučnika i bar na koji sat zakopali ratne sekire.

Napravili ste FAJRONT U NOVOM SADU!

 

Pogrešna bajka

Pepeljugu je probudilo sunce. U ustima je imala gorak ukus a glava ju je bolela. Znala je da nije smela toliko da popije sinoć na balu.

Dok ju je maćeha smarala i isključila ruter za wi fi, prokletinje od njenih polu sestara su urlale od besa, shvatila je da ipak ima besplatnih megabajta na svojoj olupini od telefona.

Upalila je net i zatekla ju je poruka na viberu od Snežane, Ružice i Ariel. One imaju grupu pomoću koje komuniciraju.

Brdo fotografija a na instagramu heš teg sa heš tegom.

Ipak, skuvala je sebi kafu, zapalila cigaretu i čekala da joj se onaj lik od sinoć javi.

A gle, neverovatno, Ariel joj šalje skrinove sa dopisivasnjem nje i onog njenog majmuna… Kad smo kod Majmuna kako li je Džejn sa Tarzanom u džungli???

Bože, zamisli ti likušu, otišla je tamo, bogu iza tregera jedino je dobro što ima skajp.

Nekoliko dana kasnije, dok je smrznuto i nevoljno hranila životinje, Princ Taj i Taj joj je poslao friend request na fejsu.

Počeli su da se dopisuju.

Sve je bilo kao u bajci, poklon za Dan zaljubljenih, ruža za osmi mart, roštilj za prvi maj.

Drugarice su potvrdno klimale glavom, iako su princeze, bile ljubomorne na nju i ogovarale je.

kad ju je spičilo : TEST JE BIO POZITIVAN!

Svadba kao svadba, uz Djanija, Cecu, Mecu i Anu Bekutu.

---

10 godina kasnije.

Princ i Pepeljuga se svadjaju što je dvorac skrnav. Pepeljuga misli da je vara.

Princ se previše druži sa svojim prijateljima.

Kad se dete udalo, razveli su se. Pepeljuga je nastavila da se druži sa Snežom, Ariel, Ružicom a i Džejn je ostavila Tarzana uz objašnjenje jednom majmun, uvek majmun….

---

Pepeljuga se probudila, mamurna od sinoć. Na viberu su je sačekale poruke od njenih drugarica, na instagramu heš teg za heš tegom.

Sa osmehom je shvatila da je ono sve samo sanjala.

Kad je stigao zahtev za prijateljstvo od princa tog i tog, odbila je.

Ustala je da se spremi za kafu sa drugaricama i da teši Džejn.

Shvatila je da je nekad bolje mudro ćutati i uživati u Suncu.

Nasmejala se i rekla im..

,,Živele Vi meni, jebeš bajke”

 

Ni prva, ni poslednja

Drage moje, 

Žene /dame/ćerke/sestre,  juče nam je bio osmi mart, medjunarodni dan žena. 

Sad kada nam je i ta euforija prošla, evo mene posle dužeg vremenskog perioda malo da podelim sa Vama nešto jako važno. 

Polećemo. 

…………………………………………….

,,Pogledaj koliku je suknju obukla,  kako njen muž to trpi? ”

,,Hajde moš misliti,  udario te,  on to samo malo tako,  nisi ni prva ni poslednja”

,,Neće on, malo je prgav po prirodi, pokajao se” .

MA ŠTA MI NAPRIČA? 

Zaustavite se smesta! 

Sad nasilje treba pravdati da mi to izazivamo,  je l? 

Ili još gore,  zaista smo nesposobne da zaradimo? 

Ili, gazda nam je može mu se? 

NE,  NE I NE! 

Osim udaraca postoji još nešto gore a to je psihičko maltretiranje i manipulacija. 

Ono čuveno,, Ti si kriva”.

Nisam i ne želim, neću i ne mogu da budem kriva što ti je Uran u pogrešnoj kući a Saturn retrogradan! 

Niste VI bogomdani da imate prava da uzurpirate nečije dostojanstvo, inteligenciju i samopouzdanje!  

Da li ste znale da je početkom godine 6 žena ubijeno?  Niste. 

Da li znate da NASILJE RADJA NASILJE?  Ako Vaš sin raste uz oca nasilnika, smatra će to NORMALNIM! 

A žali Bože Vasu devojčicu,  gledajući nasilje ima da misli da je to normalno! 

I da mora da trpi jer je i njena majka tako. 

Prekinimo lanac nasilja,  naučimo decu kako se žene tretiraju. Neka ovaj svet bude lepše mesto. 

Nemojte trpeti zbog dece, idite od nasilnika zbog njih!  Da sin ne bude kao otac a ćerka žrtva kao VI. 

E sada, još nešto za Vas. 

Informisite se na http://www.hocudaznas.org

Autonomni ženski centar : http://www.womenngo.or.rs

Mreža,, Žene protiv nasilja “: http://www.žene protiv nasilja.net

A ovde su Vam brojevi telefona :

Autonomni ženski centar : 011 266 2222(radnim danima, 10-20h) 

Viktimolosko društvo Srbije 011 303 42 32 (radni dani,  10-15)

SOS zenski centar Novi Sad 422 740(svaki dan od 18-22 h) 

Ženska alternativa Sombor 025 27 321 (16-22h) 

Centar za podršku ženama 0800-10 10 10 (10-16 h) 

Iz kruga Vojvodina  447 040(utorak i četvrtak,  10-15 h,  podrška ženama sa invaliditetom) .

Dodajem,  muškarci imaju odlučujuću ulogu u stopiranju nasilja nad ženama. Nasilje u porodici jeste briga svih nas. 

Muškarci su prijatelji, komšije,  članovi porodice.  Budite uzori,  javno govorite o nasilju,  budite uzori detetu koje je sin nasilnika. 

Pojedinac može mnogo. Ovo se ne dešava tamo negde,  u Srbiji je SVAKA DRUGA ŽENA ZRTVA NASILJA BILO KOJE VRSTE. 

JA NISAM,  A TI??? 

Moja druga polovina

,, Nije potrebno mnogo da se stari život odvoji od novog- nekoliko minuta, ni toliko.

Jedan brz, nepošten udarac i shvatite da stojite i gledate preko nepremostivog, gledate mesto na koje više nikada ne možete da se vratite, uprkos činjenici da ste bili tamo.

Morate da krenete u nepoznati, neuravnoteženi svet, gde je sve što je važno POGREŠNO.

Krajolici se menjaju a ljudi nestaju. Stvari koje ste voleli gube smisao, a besmislene stvari ostaju takve.”M. Makarti, Moja druga polovina.

---

 

Dobar Vam i srećan današnji dan, a i sutrašnji praznici. Pošto je Valentinovo, rešila sam da nama samima napišem podsetnik. Da se setimo i kada nam je dobro i kada nam je loše. ( a i Vama koji ste u ljubavi može dobro doći, za svaki slučaj) .

,, Pogrešila sam”.

Uvek sam tražila svoju drugu polovinu u drugim ljudima. Pogrešila sam jer sam im oslobađala vreme kad sam bila razapeta i pravila ustupke da bismo proveli kvalitetno vreme.

Zato, ja koja pišem ovo, napismeno i odgovorno tvrdim da sam SVOJA DRUGA POLOVINA.

ZAŠTO ?

E  pa, ti si me zeznuo. Nisi bio tu za mene dok sam bila tu za tebe i tvoje probleme(ti je N.N lice, čisto metafore radi) . I vesela, i srećna, i tužna i raspadnuta bila sam tu.

Drugo, poštujem se. Sada, ne mogu a  da se ne zapitam koliko nas ljudi poštuju? Prst na čelo, dragi moji…. Prst na čelo.

Sledeće, kad se poslušam, ono što mi kaže petlja, nikad ne pogrešim. Slušajući tebe, udarim u zid.

Nikad se neću ostaviti na cedilu i nije mi dosadno kada sam sama sa sobom.

Dalje, znam sama sa sobom. Ne smaram samu sebe, ne šaljem poruke, ne ljubomorišem sama sebi i dobro funkcionišemo zajedno.

Ispunjavam obećanja. Pogotovo posle dobro obavljenog posla sama sebe izvedem na kafu i pogodi šta? Ne ispalim samu sebe!

Ono što bih dodala jeste da se volim. Blaga sam prema sebi, ne zameram, ne zvocam.

Dok si me ti kritikovao, vređao, bio nepravedan prema meni, imala sam da prigrlim samu sebe i tiho plakala sebi na jastuku.

Dok sam bila uz tugu, agoniju imala sam jednu osobu koja je sve razumela. Da, to sam ja!

 

Sada još da Vam napišem da nisam sebična. Prijatelji, veze, muškarci i žene (nisam bi ali pretpostavljam da imam i muške čitaoce) su nam potrebni kao i interakcija sa njima.

Ali ne želim više da kao nekada( skoro do septembra prošle godine) zapostavim sebe u svakom smislu te reči da bih bila tu za ljude koji niikada nisu bili tu za mene. Koji mi nisu uputili lepu reč, izašli u susret, koji su me šikanirali i zapostavljali.

Ne, nipošto!

Rado ću biti tu za tebe ako me poštuješ , ako me prihvataš ovakvu kakva sam i neće mi smetati da trošim svoje vreme na tebe. A ako vidim da sam u našoj simbiozi trpni objekat… Okrenuću se, nasmejati ti se u lice, široko sa jarko crvenim karminom i pokazati ti srednji prst.

Nestaću. Onako, damski.

Jer dama ne vređa, ne svađa se i pogodi šta? Ima dostojanstvo, karakter i stav. Posle možeš da dubiš na trepavicama, sam si rešio da prokockaš, nisam ja.

 

(Sa)Čuvaćemo vas!

Spletom okolnosti obrela sam se na konferenciji za štampu fondacije Tijana Jurić. Na konferenciji su bili Igor Jurić, osnivač i Sekretarka Ministarstva.

Tih pola sata su mi bili jako teški, iskrena da budem, ostala sam zapanjena statističkim podacima, činjenicama kao i Igorovoj borbi da sačuva decu koja trpe nasilje prvenstveno na internetu pa i vršnjačko. Pripremite se, ovo nije nimalo prijatno.

Svaki TREĆI osnovac bio je žrtva nasilja na društvenoj mreži a svaka četvrta devojčica prihvata komunikaciju sa nepoznatim osobama. 65 % prosvetnih radnika ne bi znalo da prepozna žrtvu bilo kakvog nasilja, a pola roditelja ne bi znalo kako da se postavi u takvoj situaciji.

Fondacija Tijana Jurić se svim sredstvima bori da proširi svest i da nas uputi da pomognemo deci. Organizuju tribine, predavanja sa temom ,,Bezbednost na Internetu, bezbednost u životu”.

Toliko se bore, da su uspeli da izdejstvuju jedinstveni kol centar koji će biti u funkciji krajem februara. Operateri su već na obuci. U okviru tog portala/ broja biće objedinjene služba za socijalni rad, psiholozi, služba za visoko-tehnološki kriminal, MUP Srbije i još nekoliko službi, koordinacionih tela. Postavljaju plakate širom Srbije.

Zahvaljujući njima, uhvaćen je pedofil od 66 godina koji se dopisivao sa devojčicom od 11 godina i slao joj lascivne poruke. Devojčica je imala poverenja u majku pa joj je rekla.

Pored ovoga, Igor je organizovao kviz širom Srbije na jednom portalu i došli su do broja od 28%. 28% osnovaca je imalo situaciju da su fotografije objavljene bez njihovog znanja.

Zato ću samo reći

Igore Juriću, jedno ti veliko HVALA. Lepo si rekao da treba da smo svesni da to nije negde tamo nego da se dešava kod nas. Nije ono nama se to ne može desiti. Hvala ti što nas edukuješ, što nam pomažeš da zaštitimo decu. Što se svim silama boriš da sačuvamo ono najvažnije što imamo.

Ima na http://www.tijana.rs ili njihova fejzbuk stranica Fondacija Tijana Jurić gde je svaki njihov korak ispraćen.

Na sajtu zelena učionica takođe možete pronaći dosta korisnih informacija, pogotovo o vršnjačkom nasilju, savete i ostalo.

Ono što sam želela još da Vam napišem i da ovaj blog bude koristan jesu jedinstveni brojevi koje možete da kontaktirate.

 

• SOS TELEFONSKA LINIJA ZA PRIJAVU NASILJA U ŠKOLAMA-0800/200 201
• NVO: ASTRA SOS – evropski broj za nestalu decu, jedinstveni broj koji se može zvati sa međunarodne i lokalne linije – 116 000
• NVO: SOS broj za žrtve porodičnog nasilja 011/ 36 26 006

Novi Sad, SOS kontakt broj za žene i decu, žrtve nasilja 422- 470 .

Nasilje nema opravdanje. Bilo koje vrste, bilo šta deca su deca i to tako treba i da ostane. Informišite se na vreme. Imate decu, pomozite Igoru i fondaciji Tijana Jurić da ih sačuvamo.

Dodala bih Vam još i da se zalažu za jedinstveni Amber Alert PUNE DVE GODINE.

Pokreće se tako što se fotografija, opis kako je dete bilo obučeno, gde je nestalo, kada i gde je zadnji put viđeno izlaze na tv, radio i internet stranicama, na elektronskim bilbordima i putem SMS poruka.

To zvuči sjajno. Lepo je znati da se ljudi bore. I trude se iz petnih žila.

Tema nasilje nikada nije bila lepa niti vedra. Niti je mogla da nam ulepša ali, obradovala me je činjenica da se neko angažuje da bi nam deca bila sigurna i srećna, u svom

domu, pored roditelja kojima pripadaju.

Za kraj, iako ne ulazi u temu, dodala bih da je novosadska Betanija osnovala jedinstveno savetovalište za žrtve seksualnog nasilja.

Podelite, upamtite, memorišete jer statistički podaci su razantni. A želimo mirniji i sigurniji život jer ne dešava se tamo negde. Dešava se KOD NAS.

Zato treba da podržimo svakoga ko se bori da imamo svetle primere i hrabre majke koje reaguju, jer ,,bolje da nam se zakoni zovu po imenama hrabrih majki, nego po ubijenoj deci”.

 

Izlizana reč

Neko mi je je jednom rekao da je Volim te previše izlizana reč koja se sve češće koristi za potrebe davanje lažne nade.

Što mene dovodi do zaključka da je onda i ljubav  izlizana. Onako kao đon na starim cipelama ili ćelava kao guma od upotrebe.

Ne bih se složila sa time.

Ljubav je emocija. Ljubav je drhtaj. Ljubav je čežnja. Ljubav je želja da budemo bolji nego što zaista jesmo.

To je radost. Kompromis. Težnja za ciljem i smirajom na nekoj ruci. Želja da se spoje ruke i ne razdvoje nikada.

Volim te je hrabrost. Da, dragi moji.

Iako je nekima ta reč vraćanje u zabavište ili učenje da voziš rolere i pokušaš da ne padneš, volim te je hrabrost u svakom smislu te reči.

Zašto?

Po raznim teorijama koje sam slušala o ljubavi i voljenju i simpatijama zaključila sam

( i u praksi mi se pokazalo tako) da kada nekoga volimo svesno mu dajemo oružje. Pokazujemo mu koliko smo nesavršeni, ranjivi, načeti, razbucani i svakako ogolimo dušu.

Kažemo sve svoje strahove, čudne stvari kojima se radujemo, nešto što (ne)volimo, tražimo komadić duše. Koji će ostati uz nas, zasidren u moru i ne otići na drugu obalu.

Nadamo se nečemu lepšem, boljem, maštamo, srećni smo kada nam stigne poruka a onda počinju problemi.

Često tražimo izgovore da bismo se održali. Počinju scene, ljubomora i svakojaki ispadi.

Ne razumem i dan danas zašto je tako.

Zašto je lakše histerisati umesto reći ,, Nesigurni smo. Bojimo se da ne odeš. Previše nam značiš.”

Još uvek čekam onu poruku ,, Pogrešio sam, volim te, želim da budem sa tobom”

,,Dole sam, dođi da razgovaramo, to su beznačajne stvari u odnosu na ono šta osećamo”.

Ništa nije savršeno. I ništa nije onako kako izgleda. Pošto uvek polazim od sebe, nije mi jasno zašto se stvari komplikuju umesto da budu jednostavne? Čemu to čitanje između redova i prećutkivanje?

Sad će neko pomisliti da sam nezrela. Nisam. Samo uvek volim da razovaram i da znam na čemu sam ma šta da je u pitanju.

Uvek mi je lakše reći da se bojim da ne budem povređena, da mi je stalo do te osobe, da hoću da budem sa tom osobom u nekoj dubljoj komunikaciji nego te igrice. Ne volim to toplo-hladno. Ne volim prećutkivanje i guranje pod tepih. Ne volim da odustajem.

Jer, oni što pričaju kako im ljubav ne treba, zapravo gori im pod noktima.

Oni koji su nervozni i viču na osobu do koje im je stalo zapravo govore ,,Bojim se da me ne napustiš”

Oni koji su tužni zapravo se boje. Oni koji su besni zapravo se boje. Oni koji su zatvoreni zapravo se boje.

Zato je uvek lakše reći.

Ne znam zašto svi želimo da se prikažemo u boljem svetlu? Zašto želimo da budemo nešto što nismo?

Zato što je strah i bojazan u pozadini cele te priče. Zato što ih je neko razočarao. Neko ko je prečesto izgovarao volim te a nije to osetio.

A ipak treba da se setimo da ljubav ne boli i da je jako lepa. Da ljubav ne osuđuje, ne zamera. Ne kritikuje i ne osuđuje. Ljubav je nama kao proleće zimi. To tako i treba da ostane.

Ipak, svima nama treba neko da ne odustane.

,, Prave ljubavne priče se nikada ne završavaju”

,,Nema pomoći za ljubav već voleti više” (Tolstoj)

,, Ako pokažete ljubav ništa ne gubite, a ako je prikrijete na gubitku ste”

,, Ako nađete u svom srcu da brinete za još nekoga , osim za vas, znači da volite”